Apatin - Inđija - Subotica - Sremska Mitrovica -- Tehnička škola sa Domom učenika iz Apatina je jedina u Vojvodini koja stručno trogodišnjim obrazovanjem školuje đake za brodarske struke, brodomontere i varioce, ali je pokrajinski sekretarijat za obrazovanje ipak ove godine predložio ukidanje odeljenja te struke.
To je apsurdno jer bez obzira na propast brodogradilišta u Apatinu, mi imamo Dom učenika u koji su smešteni đaci iz svih krajeva Srbije koji žele da se školuju i za ova zanimanja. Uspeli smo nekako da se izborimo da ostane bar jedno odeljenje u kome će se zajedno školovati 15 đaka za brodomontere i 15 za zavarivače - naglašava Milorad Jelača, direktor Tehničke škole, dodajući da je takođe neshvatljivo da se insistira na četvorogodišnjim srednjim školama, a ukidaju trogodišnje škole za zanatlije.
- Privreda sada nije u sjajnom stanju, ali će zanat uvek biti zanat. Naša škola ima svu opremu za obrazovanje zanatlija. Svojevremeno 1987. godine je ova škola bila jedina u Jugoslaviji koja je pod nazivom Mašinsko-brodograđevinska tehnička škola obrazovala kadrove za rečno brodarstvo. Sada se to pokušava ukinuti, a dozvoljava se četvrogodišnjim školama da upisuju đake sa dobrim uspehom iz osnovne škole a u poslednjih deset godina svega 28 odsto gimnazijalaca, na primer, završilo je fakultet - primećuje Jelača, ogorčen što se škole na državnim obrazovnim institucijama uglavnom dopisuju, umesto da zajedno planiraju i razgovaraju.
- U ministarstvima i sekretarijatima prave planove odeljenja u školama po broju dece u opštini. Tako se dešava da neke četvorogodišnje škole dobiju odeljenja a imaju hiperprodukciju kadrova koji se nikada ne zaposle u struci. Pravi put bi bio da sednu ono malo preostalih privrednika, škola i državnih institucija zaduženih za obrazovanje, te da se na osnovu toga prave planovi a ne u kabinetima državnih službi - smatra Jelača.
U srednjim stručnim školama inđijske opštine neće biti nekih značajnih izmena. Prema rečima direktora Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ Nikole Spasića, u odnosu na tekuću školsku godinu, imaće jedno zanimanje manje jer se zbog slabog interesovanja učenika ukida zanimanje autoelektričar. Direktor Srednje škole „Đorđe Natošević“ Miroslava Krkobabiće objašnjava da će umesto dva odeljenja trgovaca, kako je do sada bilo, upisati jedno odeljenje, a reč je o trogodišnjem školovanju. Prvi put u Sremu biće upisano jedno odeljenje trgovinskih tehničara, školovanje traje četiri godine.
U svim subotičkim srednjim školama s nestrpljenjem očekuju objavljivanje konkursa kako bi budući đaci imali dovoljno vremena da izaberu zanimanje. Predlozi su predati još u decembru prošle godine, a želje prosvetara su, kako tvrde, u skladu sa potrebama tržišta rada.
Ekonomska škola „Bosa Miličević“ u plan upisa uvrstila je ogledno odeljenje za konobare i kuvare, zatim dva odeljenja ekonomskih tehničara, finansijskih administratora, bankarskih službenika i turističkih tehničara.
- Osim ekonomskog tehničara, sva su odeljenja ogledna. Pratimo preporuke Nacionalne službe za zapošljavanje i situaciju na tržištu rada. Naši učenici imaju mogućnost upisa na fakultete, ali mogu i da se zaposle posle mature. Na birou jedino ima ekonomskih tehničara - naglašava direktor Ekonomske škole Igor Bem.
U Gradskoj upravi „Blicu“ je rečeno da Hemijska škola planira formiranje oglednog odeljenja na srpskom jeziku za tehničara za kozmetičku tehnologiju i ogledno za modnog krojača. U Medicinskoj su predloženi fizioterapeutski tehničari, pa čak i frizeri, dok Tehnička škola „Ivan Sarić“ planira obrazovni profil administrator računarskih mreža, elektrotehničar telekomunikacija, autoelektričare. U Politehničkoj školi žele odeljenje za arhitektonske tehničare, tehničare za pejzažnu arhitekturu ili grafičku pripremua u Muzičkoj školi prvi put predlažu smer muzički izvođač crkvene muzike, katolički i protestantski.
Šef Službe za društvenu delatnost Franjo Horvat kaže da se aktiv direktora škola sastaje sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalne privredne komore kako bi planovi upisa bili u korist dece.
- Međutim, niko ne može tačno da predvidi šta će biti za četiri ili pet godina, pošto imamo nestabilnu privrednu situaciju. Teško je doneti pravu odluku i odabrati dobitnu listu zanimanja, jer svaka škola teži da zadovolji svoje potrebe i kadrove, a sa druge strane ispada da nam zbog krize nijedan obrazovni profil ne treba. Najveći uticaj na pojavu novih zanimanja imaju škole. Ne znam da li je to najbolje, ali je sigurno tako - kaže Franjo Horvat.
Mada investitori otvarajući nova radna mesta, traže majstore određenih profila, i ove, kao i prethodnih godina, najveća jagma mitrovačkih osnovaca vlada za Medicinskom i Ekonomskom školom, koje obrazuju suficitarni kadar. Direktori stručnih škola, kao i nadležni sa Biroa rada ukazuju na neophodnost usvajanja strategije privrednog razvoja opštine, te hitno usklađivanje školskog sistema i potreba privrede.
Pre nekoliko godina u Prehrambeno-šumarsko-hemijskoj školi otvoreno je odeljenje za profil rendžer-nadzornik parka, u Pećincima je za potrebe tamošnjeg tržišta otvoreno istureno odeljenje mesara, dok se u matičnoj školi učenici školuju za zanimanje tehnolog primarne obrade drveta. Za odvijanje njihove praktične nastave opremljena je radionica sa mašinama i alatima renomiranog italijanskog proizvođača, kažu u Prehrambeno-šumarsko-hemijskoj školi.
- Zbog nepostojanja strategije privrednog razvoja opštine i regiona, kao i strategije obrazovanja, veliki je nesklad između obrazovanja i potreba tržišta.
