Radnicke jakne
Uniforme za varioce - HTZ - vatrostalni kombinezoni
Apatin - Inđija - Subotica - Sremska Mitrovica -- Tehnička škola sa Domom učenika iz Apatina je jedina u Vojvodini koja stručno trogodišnjim obrazovanjem školuje đake za brodarske struke, brodomontere i varioce, ali je pokrajinski sekretarijat za obrazovanje ipak ove godine predložio ukidanje odeljenja te struke.
To je apsurdno jer bez obzira na propast brodogradilišta u Apatinu, mi imamo Dom učenika u koji su smešteni đaci iz svih krajeva Srbije koji žele da se školuju i za ova zanimanja. Uspeli smo nekako da se izborimo da ostane bar jedno odeljenje u kome će se zajedno školovati 15 đaka za brodomontere i 15 za zavarivače - naglašava Milorad Jelača, direktor Tehničke škole, dodajući da je takođe neshvatljivo da se insistira na četvorogodišnjim srednjim školama, a ukidaju trogodišnje škole za zanatlije.
- Privreda sada nije u sjajnom stanju, ali će zanat uvek biti zanat. Naša škola ima svu opremu za obrazovanje zanatlija. Svojevremeno 1987. godine je ova škola bila jedina u Jugoslaviji koja je pod nazivom Mašinsko-brodograđevinska tehnička škola obrazovala kadrove za rečno brodarstvo. Sada se to pokušava ukinuti, a dozvoljava se četvrogodišnjim školama da upisuju đake sa dobrim uspehom iz osnovne škole a u poslednjih deset godina svega 28 odsto gimnazijalaca, na primer, završilo je fakultet - primećuje Jelača, ogorčen što se škole na državnim obrazovnim institucijama uglavnom dopisuju, umesto da zajedno planiraju i razgovaraju.
- U ministarstvima i sekretarijatima prave planove odeljenja u školama po broju dece u opštini. Tako se dešava da neke četvorogodišnje škole dobiju odeljenja a imaju hiperprodukciju kadrova koji se nikada ne zaposle u struci. Pravi put bi bio da sednu ono malo preostalih privrednika, škola i državnih institucija zaduženih za obrazovanje, te da se na osnovu toga prave planovi a ne u kabinetima državnih službi - smatra Jelača.
U srednjim stručnim školama inđijske opštine neće biti nekih značajnih izmena. Prema rečima direktora Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ Nikole Spasića, u odnosu na tekuću školsku godinu, imaće jedno zanimanje manje jer se zbog slabog interesovanja učenika ukida zanimanje autoelektričar. Direktor Srednje škole „Đorđe Natošević“ Miroslava Krkobabiće objašnjava da će umesto dva odeljenja trgovaca, kako je do sada bilo, upisati jedno odeljenje, a reč je o trogodišnjem školovanju. Prvi put u Sremu biće upisano jedno odeljenje trgovinskih tehničara, školovanje traje četiri godine.
U svim subotičkim srednjim školama s nestrpljenjem očekuju objavljivanje konkursa kako bi budući đaci imali dovoljno vremena da izaberu zanimanje. Predlozi su predati još u decembru prošle godine, a želje prosvetara su, kako tvrde, u skladu sa potrebama tržišta rada.
Ekonomska škola „Bosa Miličević“ u plan upisa uvrstila je ogledno odeljenje za konobare i kuvare, zatim dva odeljenja ekonomskih tehničara, finansijskih administratora, bankarskih službenika i turističkih tehničara.
- Osim ekonomskog tehničara, sva su odeljenja ogledna. Pratimo preporuke Nacionalne službe za zapošljavanje i situaciju na tržištu rada. Naši učenici imaju mogućnost upisa na fakultete, ali mogu i da se zaposle posle mature. Na birou jedino ima ekonomskih tehničara - naglašava direktor Ekonomske škole Igor Bem.
U Gradskoj upravi „Blicu“ je rečeno da Hemijska škola planira formiranje oglednog odeljenja na srpskom jeziku za tehničara za kozmetičku tehnologiju i ogledno za modnog krojača. U Medicinskoj su predloženi fizioterapeutski tehničari, pa čak i frizeri, dok Tehnička škola „Ivan Sarić“ planira obrazovni profil administrator računarskih mreža, elektrotehničar telekomunikacija, autoelektričare. U Politehničkoj školi žele odeljenje za arhitektonske tehničare, tehničare za pejzažnu arhitekturu ili grafičku pripremua u Muzičkoj školi prvi put predlažu smer muzički izvođač crkvene muzike, katolički i protestantski.
Šef Službe za društvenu delatnost Franjo Horvat kaže da se aktiv direktora škola sastaje sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalne privredne komore kako bi planovi upisa bili u korist dece.
- Međutim, niko ne može tačno da predvidi šta će biti za četiri ili pet godina, pošto imamo nestabilnu privrednu situaciju. Teško je doneti pravu odluku i odabrati dobitnu listu zanimanja, jer svaka škola teži da zadovolji svoje potrebe i kadrove, a sa druge strane ispada da nam zbog krize nijedan obrazovni profil ne treba. Najveći uticaj na pojavu novih zanimanja imaju škole. Ne znam da li je to najbolje, ali je sigurno tako - kaže Franjo Horvat.
Mada investitori otvarajući nova radna mesta, traže majstore određenih profila, i ove, kao i prethodnih godina, najveća jagma mitrovačkih osnovaca vlada za Medicinskom i Ekonomskom školom, koje obrazuju suficitarni kadar. Direktori stručnih škola, kao i nadležni sa Biroa rada ukazuju na neophodnost usvajanja strategije privrednog razvoja opštine, te hitno usklađivanje školskog sistema i potreba privrede.
Pre nekoliko godina u Prehrambeno-šumarsko-hemijskoj školi otvoreno je odeljenje za profil rendžer-nadzornik parka, u Pećincima je za potrebe tamošnjeg tržišta otvoreno istureno odeljenje mesara, dok se u matičnoj školi učenici školuju za zanimanje tehnolog primarne obrade drveta. Za odvijanje njihove praktične nastave opremljena je radionica sa mašinama i alatima renomiranog italijanskog proizvođača, kažu u Prehrambeno-šumarsko-hemijskoj školi.
- Zbog nepostojanja strategije privrednog razvoja opštine i regiona, kao i strategije obrazovanja, veliki je nesklad između obrazovanja i potreba tržišta.
To je apsurdno jer bez obzira na propast brodogradilišta u Apatinu, mi imamo Dom učenika u koji su smešteni đaci iz svih krajeva Srbije koji žele da se školuju i za ova zanimanja. Uspeli smo nekako da se izborimo da ostane bar jedno odeljenje u kome će se zajedno školovati 15 đaka za brodomontere i 15 za zavarivače - naglašava Milorad Jelača, direktor Tehničke škole, dodajući da je takođe neshvatljivo da se insistira na četvorogodišnjim srednjim školama, a ukidaju trogodišnje škole za zanatlije.
- Privreda sada nije u sjajnom stanju, ali će zanat uvek biti zanat. Naša škola ima svu opremu za obrazovanje zanatlija. Svojevremeno 1987. godine je ova škola bila jedina u Jugoslaviji koja je pod nazivom Mašinsko-brodograđevinska tehnička škola obrazovala kadrove za rečno brodarstvo. Sada se to pokušava ukinuti, a dozvoljava se četvrogodišnjim školama da upisuju đake sa dobrim uspehom iz osnovne škole a u poslednjih deset godina svega 28 odsto gimnazijalaca, na primer, završilo je fakultet - primećuje Jelača, ogorčen što se škole na državnim obrazovnim institucijama uglavnom dopisuju, umesto da zajedno planiraju i razgovaraju.
- U ministarstvima i sekretarijatima prave planove odeljenja u školama po broju dece u opštini. Tako se dešava da neke četvorogodišnje škole dobiju odeljenja a imaju hiperprodukciju kadrova koji se nikada ne zaposle u struci. Pravi put bi bio da sednu ono malo preostalih privrednika, škola i državnih institucija zaduženih za obrazovanje, te da se na osnovu toga prave planovi a ne u kabinetima državnih službi - smatra Jelača.
U srednjim stručnim školama inđijske opštine neće biti nekih značajnih izmena. Prema rečima direktora Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ Nikole Spasića, u odnosu na tekuću školsku godinu, imaće jedno zanimanje manje jer se zbog slabog interesovanja učenika ukida zanimanje autoelektričar. Direktor Srednje škole „Đorđe Natošević“ Miroslava Krkobabiće objašnjava da će umesto dva odeljenja trgovaca, kako je do sada bilo, upisati jedno odeljenje, a reč je o trogodišnjem školovanju. Prvi put u Sremu biće upisano jedno odeljenje trgovinskih tehničara, školovanje traje četiri godine.
U svim subotičkim srednjim školama s nestrpljenjem očekuju objavljivanje konkursa kako bi budući đaci imali dovoljno vremena da izaberu zanimanje. Predlozi su predati još u decembru prošle godine, a želje prosvetara su, kako tvrde, u skladu sa potrebama tržišta rada.
Ekonomska škola „Bosa Miličević“ u plan upisa uvrstila je ogledno odeljenje za konobare i kuvare, zatim dva odeljenja ekonomskih tehničara, finansijskih administratora, bankarskih službenika i turističkih tehničara.
- Osim ekonomskog tehničara, sva su odeljenja ogledna. Pratimo preporuke Nacionalne službe za zapošljavanje i situaciju na tržištu rada. Naši učenici imaju mogućnost upisa na fakultete, ali mogu i da se zaposle posle mature. Na birou jedino ima ekonomskih tehničara - naglašava direktor Ekonomske škole Igor Bem.
U Gradskoj upravi „Blicu“ je rečeno da Hemijska škola planira formiranje oglednog odeljenja na srpskom jeziku za tehničara za kozmetičku tehnologiju i ogledno za modnog krojača. U Medicinskoj su predloženi fizioterapeutski tehničari, pa čak i frizeri, dok Tehnička škola „Ivan Sarić“ planira obrazovni profil administrator računarskih mreža, elektrotehničar telekomunikacija, autoelektričare. U Politehničkoj školi žele odeljenje za arhitektonske tehničare, tehničare za pejzažnu arhitekturu ili grafičku pripremua u Muzičkoj školi prvi put predlažu smer muzički izvođač crkvene muzike, katolički i protestantski.
Šef Službe za društvenu delatnost Franjo Horvat kaže da se aktiv direktora škola sastaje sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalne privredne komore kako bi planovi upisa bili u korist dece.
- Međutim, niko ne može tačno da predvidi šta će biti za četiri ili pet godina, pošto imamo nestabilnu privrednu situaciju. Teško je doneti pravu odluku i odabrati dobitnu listu zanimanja, jer svaka škola teži da zadovolji svoje potrebe i kadrove, a sa druge strane ispada da nam zbog krize nijedan obrazovni profil ne treba. Najveći uticaj na pojavu novih zanimanja imaju škole. Ne znam da li je to najbolje, ali je sigurno tako - kaže Franjo Horvat.
Mada investitori otvarajući nova radna mesta, traže majstore određenih profila, i ove, kao i prethodnih godina, najveća jagma mitrovačkih osnovaca vlada za Medicinskom i Ekonomskom školom, koje obrazuju suficitarni kadar. Direktori stručnih škola, kao i nadležni sa Biroa rada ukazuju na neophodnost usvajanja strategije privrednog razvoja opštine, te hitno usklađivanje školskog sistema i potreba privrede.
Pre nekoliko godina u Prehrambeno-šumarsko-hemijskoj školi otvoreno je odeljenje za profil rendžer-nadzornik parka, u Pećincima je za potrebe tamošnjeg tržišta otvoreno istureno odeljenje mesara, dok se u matičnoj školi učenici školuju za zanimanje tehnolog primarne obrade drveta. Za odvijanje njihove praktične nastave opremljena je radionica sa mašinama i alatima renomiranog italijanskog proizvođača, kažu u Prehrambeno-šumarsko-hemijskoj školi.
- Zbog nepostojanja strategije privrednog razvoja opštine i regiona, kao i strategije obrazovanja, veliki je nesklad između obrazovanja i potreba tržišta.
Radničke pantalone - HTZ
Devetnaestogodišnjak iz Liverpula katapultirao se u svet mode pošto je njegova sestra krišom poslala njegove fotografije jednoj britanskoj modnoj agenciji.
Nakon samo godinu dana pred objektivom, tinejdžer je zidarski kombinezon zamenio najfinijim modelima visoke mode, i uveliko se priprema za šetnje pistama za "D&G" i "Versaće".
"Ne mogu da verujem kako mi se život promenio! Nervozan sam zbog selidbe u Milano, ali sam veoma uzbuđen", rekao je plavooki tinejdžer.
Radne uniforme Katić - Kombinezoni i radničke pantalone
Zastupnici italijanskog giganta "Dolče&Gabana" odmah su ga uzeli za svoje zaštitno lice. Nakon samo godinu dana pred objektivom, tinejdžer je zidarski kombinezon zamenio najfinijim modelima visoke mode, i uveliko se priprema za šetnje pistama za "D&G" i "Versaće".
"Ne mogu da verujem kako mi se život promenio! Nervozan sam zbog selidbe u Milano, ali sam veoma uzbuđen", rekao je plavooki tinejdžer.
Treger pantalone
Prsluk
Udruženje preduzeća za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije saopštilo je danas da je neophodno ubrzati proceduru donošenja pripremljenih nacrta Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti kako bi se ta oblast u Srbiji uredila na moderan način i u skladu sa međunarodnim standardima.
Program stručne obuke, kako navodi Udruženje, težište stavlja na tehnike rešavanja konflikata i veštinu komunikacije, jer je njihovo nepoznavanje najčešći uzrok nastanka većine incidenata sa tragičnim ishodom.
„U predloženim normativnim rešenjima predviđa se i obaveza korisnika usluga da potrebu za privatnim obezbeđenjem mogu rešiti samo ugovorom sa licenciranim organizacijama, koje ispunjavaju sve zakonske uslove za obavljanje ove delatnosti“, saopštilo je Udruženje preduzeća za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije.
Kombinezoni, prsluci i jakne. Prodaja u Beogradu isporuka na teritoriji cele Srbije.
„Usvajanjem ovih zakona po hitnoj proceduri, tokom jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije, lakše i jednostavnije bi se u istražnim postupcima utvrdili svačija krivica i propusti, koji su prethodili incidentima. Nadležni državni organi odmah bi znali da li je korisnik usluga angažovao profesionalno obezbeđenje ili nije, kao i da li radnik obezbeđenja ispunjava sve uslove za obavljanje tih poslova. Tu se pre svega misli na osnovnu stručnu obuku, uverenje da su psihofizički sposobni za nošenje oružja, da imaju potvrdu o bezbednom rukovanju vatrenim oružjem i da nisu kažnjavani za krivična dela“, navodi Udruženje u saopštenju i podseća na slučaj od pre nekoliko dana kada je radnik obezbeđenja pošte na Čukarici ubio jednog od napadača koji je hteo da opljačka Poštu.Program stručne obuke, kako navodi Udruženje, težište stavlja na tehnike rešavanja konflikata i veštinu komunikacije, jer je njihovo nepoznavanje najčešći uzrok nastanka većine incidenata sa tragičnim ishodom.
„U predloženim normativnim rešenjima predviđa se i obaveza korisnika usluga da potrebu za privatnim obezbeđenjem mogu rešiti samo ugovorom sa licenciranim organizacijama, koje ispunjavaju sve zakonske uslove za obavljanje ove delatnosti“, saopštilo je Udruženje preduzeća za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije.
HTZ oprema
Dinkić se, na sastanku sa Orbovićem i predsednicima industrijskih sindikata, složio da je neophodno zaključivanje granskih kolektivnih ugovora, kao i da je potrebno smanjenje nezaposlenosti i što uravnoteženiji regionalni razvoj, prvenstveno u cilju zaštite najsiromašnijih slojeva stanovništva, saopštio je sindikat.
Naglasivši da je situacija u zemlji i dalje složena, on je ocenio da se "ipak vidi kraj velikim problemima" i ukazao da je niska kupovna moć građana ograničavajući faktor za pokretanje proizvodnje, ističe se u saopštenju sa sastanka održanog u prostorijama S S S S.
Predstavnici sindikata su još jednom upozorili da će se najavljene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju negativno odraziti na položaj sadašnjih i budućih penzionera i da će, u tom cilju, S S S S organizovati proteste širom Srbije kako bi sprečio usvajanje takvog zakona.
Sindikalci su ukazali na aktuelne probleme u privredi, posebno u oblastima metalske industrije, tekstilne, hemijske industrije, energetike, grđevinarstva, poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma, šumarstva, putne privrede i trgovine.
Ukazano je na probleme u vezi sa brojnim neuspelim privatizacijama, stečajem i likvidacijama preduzeća, rastom cena osnovnih životnih namirnica i energenata, niskim zaradama, kao i nepostojenjem granskih kolektivnih ugovora.
Proizvodnja i prodaja kvalitetnih uniformi. Štampa sa logom Vaše firme.
Demonstracija i isporuka na Vašoj adresi.
On je rekao da očekuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u 2011. biti veći nego što je to zvanično predviđeno. Naglasivši da je situacija u zemlji i dalje složena, on je ocenio da se "ipak vidi kraj velikim problemima" i ukazao da je niska kupovna moć građana ograničavajući faktor za pokretanje proizvodnje, ističe se u saopštenju sa sastanka održanog u prostorijama S S S S.
Predstavnici sindikata su još jednom upozorili da će se najavljene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju negativno odraziti na položaj sadašnjih i budućih penzionera i da će, u tom cilju, S S S S organizovati proteste širom Srbije kako bi sprečio usvajanje takvog zakona.
Sindikalci su ukazali na aktuelne probleme u privredi, posebno u oblastima metalske industrije, tekstilne, hemijske industrije, energetike, grđevinarstva, poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma, šumarstva, putne privrede i trgovine.
Ukazano je na probleme u vezi sa brojnim neuspelim privatizacijama, stečajem i likvidacijama preduzeća, rastom cena osnovnih životnih namirnica i energenata, niskim zaradama, kao i nepostojenjem granskih kolektivnih ugovora.
Radnicke jakne
Radničke jakne vrhunskog kvaliteta. Uniforme Katić
Sindikat smatra da će predložene izmene dodatno ugroziti socijalni položaj zaposlenih, a naročito kritikuje odredbe o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 53 na 58 godina, podizanje godina staža za žene sa 35 na 38 godina i smanjivanje osnovice za obračun penzija. Predsednik kruševačkog sindikata Milenko Mihajlović kazao je da će se protestu u Kruševcu pridružiti članovi republičkog granskog odbora hemije i nemetala, zaposleni iz gradova u okruženju, a da su dolazak za sada najavili i radnici iz Niša, Vršca, Pirota, i Novog Sada.
"Protest u Kruševcu prvi je u nizu protestnih okupljanja koja će se nastaviti u Boru, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i, na kraju, u Beogradu. Smatramo da je neophodno upozoriti Vladu Srbije da radnici neće ćutke trpeti stalno pogoršavanje svog položaja, naročito jer se, kako saznajemo, priprema i drastična izmena Zakona o radu", kazao je Mihajlović.
Sindikat je uputio i preporuku poslodavcima da 16. septembar proglase neradnim danom kako bi njihovi zaposleni mogli da učestvuju na protestu, dok su političke stranke upozorene da na skup ne donose stranačka obeležja i simbole.